Nepravilno i samoinicijativno lečenje antibioticima danas nije retkost, a posledice su ozbiljne. Ono što je uznemirujuće, sve više vrsta bakterija postaje otporno na antibiotike, pa sve češće imamo infekcije sa fatalnim ishodom, upravo zbog nedelovanja antibiotskih lekova.
Ova alarmantna činjenica primorala je naučnike da se još dublje pozabave problemom antibiotika i pokušaju da pronađu prirodnu alternativu za antibiotske lekove. Rezultati naučnih istraživanja nedvosmisleno potvrđuju da mnoštvo biljnih namirnica ima antibakterijska, ali i antivirusna i antigljivična svojstva.
Međutim, sve to ne znači da u slučaju infekcije ne treba da koristimo antibiotike. To da li ćemo ih upotrebljavati ili ne, određuje naš lekar. Ipak, neosporno je da određena hrana predstavlja odlično dopunsko sredstvo u lečenju upalnih procesa. Adekvatna ishrana korisna je, pre svega, u prevenciji upalnih procesa, naročito u prelaznim periodima, odnosno u proleće i u jesen, kada je ljudski organizam najviše izložen bakterijama, virusima i gljivicama.
Postoji mnoštvo namirnica sa antibiotskim svojstvima, a u daljem tekstu predložićemo njih 7, koje spadaju u najefikasnije prirodne antibiotike.
Med
Još od drevnih vremena sirov med se vrlo uspešno koristi kao prirodni lek sa antiinfektivnim dejstvom. U savremenom dobu, mnoge naučne studije su dokazale antibiotsko svojstvo meda tako što su utvrdile da u njemu postoji visoka koncentracija vodonik-peroksida.
Skorija naučna istraživanja otkrila su još jednu tajnu antibotske funkcije ovog dragocenog pčelinjeg proizvoda. Naime, da bi med učinile dugotrajnim proizvodom, pčele u njega ubrzgavaju defenzin, enzim koji uništava sve one supstance koje se nalaze u medu a mogu da utiču na njegovo kvarenje. Mišljenje stručnjaka je da na ovom jedinjenju može da bude bazirano dalje usavršavanje antibiotskih lekova. Cilj tog usavršavanja je povećanje efikasnosti medikamenata, naročito u eliminisanju bakterija koje spadaju u najopasniju grupu i koje odlikuje otpornost na sintetičke antibiotske lekove .
Bobičasto voće
Kao pravi rudnik C vitamina, bobičasto voće je odlično u sprečavanju kapljičnih infekcija. Osim toga, neke njegove vrste, pre svih borovnice (npr sorta haskap), crno grožđe, kupine i brusnica, sadrže antocijan, tamni pigment sa jakim protivupalnim dejstvom. Ova supstanca prisutna je čak i u smrznutom bobičastom voću.
Fermentisana hrana
Kiselo povrće, poput kupusa, paprike, karfiola, šargarepe, krastavčića, izuzetno je bogato antioksidansima. Ali samo u slučaju da u procesu njihovog pripremanja nisu korišćene štetne hemikalije, kakva je na primer konzervans. U ukiseljenom povrću koncentrisani su probiotici, koji štite i regenerišu crevnu floru. Samim tim, naš organizam postaje snažniji i lakše se bori protiv infekcija. U hranu koja se dobija procesom fermentacije, osim kiselog povrća, spadaju i jogurt (sa kulturom), kiselo mleko, kefir, jabukovo sirće, kao i razni japanski proizvodi od soje.
Začinsko bilje
Lista antibiotika iz prirode ne bi bila potpuna ako se na njoj ne bi našle i začinske biljke. Većina začina ima antiupalno dejstvo, pre svih peršun, ljute papričice, mirođija, biber, bosiljak, ruzmarin, origano itd. Jako blagotvorna je i začinska biljka karanfilić, kao i začini poput cimeta, lovorovog lista ili đumbira. Zato eksperti preporučuju da u svako jelo dodamo makar prstohvat neke začinske biljke.
Kupus
Kupus i njemu srodno povrće (karfiol, kelj, prokelj, raštan, brokoli) karakteriše visoka koncentracija sumpornih jedinjanja (zbog čega imaju specifičan miris i ukus). Upravo ta jedinjenja čine da ove vrste povrća imaju antibakterijsku funkciju. Pored toga, ovo povrće je prava riznica C vitamina. Svi koji žele da se zaštite od prehlade, treba svakodnevno da piju po 100 ml kuposovog soka, u koji se doda kašičica meda. Kod bronhitisa i kašlja, izuzetno su blagotovrne obloge od listova kupusa.
Crni luk
I crni luk je bogat sumpornim jedinjenjima, koja mu daju snažan antibakterijski karakter. Ovo blagotvorno povrće sadrži i flavonoid kvercetin, što ga čini posebno delotvornim u ublažavanju infekcija disajnih organa. Crni luk je neizbežan sastojak u pripremi mnogih ukusnih jela, ali je najefikasniji ako se konzumira u sirovom stanju.
Beli luk
Za beli luk se od davnina zna da je snažan prirodni antibiotik. Međutim, najnovija istraživanja ukazala su na visok procenat efikasnosti čak i kada su u pitanju upale izazvane nekim jako opasnim bakterijama, kakva je, recimo, zlatna stafilokoka, koja je se ne može suzbiti sintetičkim antibioticima. Pored toga, beli luk, zahvaljujući alicinu, lekovitoji supstanci koja je sadržana u njemu, ima i antivirusno i antigljivično dejstvo. Beli luk je kao i crni luk najefikasniji ako se konzumira u sirovom stanju. To nije lako pa probajte neke trikove poput rezanja na sitno i mešanja u salatu.