Alergija na mleko kod dece i odraslih je zapravo alergija na proteine i belančevine koje se u mleku nalaze. Veliki broj mlečnih sastojaka koriste se u prehrambenoj industriji kao aditivi, pa su mnoge namirnice alergene, a da to ljudi koji su alergični na mleko i ne znaju dok se ne pojave alergijske reakcije.
Alergija na mleko i intolerancija na mlečni šećer – laktozu nisu isto iako mnogi mešaju ove dve pojave. Intolerancija na laktozu nastaje kada enzim laktaza ne postoji u organizmu ili ga ima u vrlo malim količinama zbog čega ne dolazi do razgradnje laktoze koja se u debelom crevu fermentiše usled čega nastaju kiseline i gasovi koji izazivaju nadimanje stomaka, grčeve i dijareju, mučninu. Ovi simptomi se javljaju od 10 minuta do pola sata nakon konzumiranja mleka. Jako je bitno da na vreme ustanovite da ste alergični na mleko tako što ćete uraditi odgovarajući alergo test.
S druge strane alergija na mleko je reakcija imunog sistema čoveka na mlečne proteine koje organizam doživljava kao strana tela stvarajući pri tom antitela kako bi se odbranio od njih. Alergija na kravlje mleko nastupa najčeće kod beba i male dece i traje uglavnom do njihove druge ili treće godine. Ovo se dešava jer kravlje mleko sadrži drugačije proteine nego majčino mleko na koje su deca već navikla. Razlog nastanka alergije može biti prouzrokovana i genetskim faktorima ukoliko je neko iz porodice sklon alergijama.Simtomi alergije na mleko kod dece mogu biti trenutni ili se mogu javiti i kasnije. Trenutni nastupaju već posle nekoliko minuta u vidu osipa oko usta koji se dalje širi što je nekad propraćeno dijarejom i grčevima u stomaku. Odloženi simptomi nisu uobičajeni zbog čega ih je teže prepoznati kao alergijsku reakciju, a ispoljavaju se kao nervoza kod deteta, plač, odbijanje hrane, dijareja. Ovi simtomi se povlače i vraćaju ponovo pa roditeljima nekad treba vremena da ustanove šta je u pitanju.
Mlečni proteini koji izazivaju alergije su surutka i kazein. U zavisnosti od organizma ljudi mogu biti alergični na oba ili na jedan protein. Kazein je zgrušani deo mase usirenog mleka, a surutka tečni deo koji se dobija sirenjem mleka. Kazein je otporan na visoke temperature, a proteini surutke nisu pa ljudi koji su alergični samo na surutku mogu da piju toplo ili vruće mleko kao i pasterizovano i mleko u prahu. Oko 50 odsto ljudi koji su alergični na kravlje mleko alergični su i na kozje i mleko drugih životinja.
Mlečni proteini koji su uzrok alergija na mleko nalaze se u mleku, siru, jogurtu, kiselom mleku, puteru, sladoledu, čokoladama, bombonama i drugim konditorskim prozvodima koji se prave sa mlekom kao i mesnim prerađivanama gde se mlečni proteini koriste kao aditivi i veštačke arome.
Postoje tri tipa alergijskih reakcija na mleko:
Prvi tip: Ovaj tip alergijske reakcije javlja se nekoliko minuta nakon uzimanja mleka u vidu osipa na koži i pojave ekcema koji su u ređim slučajevima propraćeni dijarejom, grčevima i nadimanjem stomaka.
Drugi tip: Kod ovog tipa alergijske reakcije nastaju nekoliko sati nakon uzimanja mleka i ispoljavaju se u vidu dijareje i povraćanja.
Treći tip: Alergijske reakcije kod ovog tipa mogu da budu vrlo podmukle jer nekad mogu da se jave i nekoliko dana nakon uzimanja veće količine mleka iako se najčešće ispoljavaju nakon 20 sati. Simtpomi su infekcije organa za disanje, osipi i ekcemi na koži kao i dijareja.
Napomena: Alergijske reakcije prvog tipa mogu se utvrditi kožnim testom i testom krvi koji pokazuje prisustvo antitela na mlečne proteine. Za alergijske reakcije drugog i trećeg tipa ne postoje testovi.
Kod kožnog testa na unutrašnji deo podlaktice stave se kapi alergena i preko njih se bocne iglom. Ukoliko je osoba alergična na nešto kod tačkice gde je stavljena kap i zabodena igla pojaviće se otok i crvenilo. Kod testa krvi uzima se uzorak kod koga se ispituje alergijska reakcija na mleko, sir, kozje mleko, kazein, surutku, mleko u prahu, alfa laktalbumin i beta laktoglobulin.
Alergija na mleko kod dece se leči izbacivanjem mleka i mlečnih proteina iz ishrane do treće godine života kada se alergija uglavnom povlači. Kod odraslih ne postoji trajno rešenje. Preporučuje se upotreba biljnih mleka i sireva koji su zamena za mleko i mlečne proizvode. To su sojino mleko (koje takođe može biti alergen pa zahteva oprez pri konzumiranju kod osoba koje su sklone alergijama), mleko od pirinča kao i heljdino i bademovo mleko, zatim sir od soje i drugi biljni sirevi.