Bolovi u kičmi – uzroci i lečenje

Bolovi u kičmi, neprijatno stanje na koje se obično žalimo kao na bolove u leđima, još je jedna od svakodnevnih tegoba savremenog društva. U nekim ranijim razdobljima, bolove u kičmi i leđima je izazivao naporan fizički rad, koji opterećuje i mišićni i skeletni sistem mnogo više nego što je prirodno, dok je danas jedan od glavnih krivaca pre svega neaktivnost. Sedemtarni način života i zanimanja u kojima preovladava mnogo manje kretanja i manje fizičkog napora, ali puno sedenja i krivljenja kičme za radnim stolom, smatraju se glavnim uzročnikom pojave akutnih i hroničnih bolova u leđima.

Bolovi u kičmi se najčešće počinju javljati između 20 i 55 godina starosti, a pogađaju gotovo osamdeset odsto populacije. Osim modernog načina rada i obavljanja posla, bolovi u kičmi mogu da budu, u ređim slučajevima, simptom pojedinih oboljenja, kao i posledica traume kičme i pršljenova ili neke druge povrede.

Bolovi u kičmi – uzroci i lečenje

Bolovi u donjem delu kičmenog stuba

Bolovi u donjem delu leđa su najčešći oblik bola kičmenog stuba. Specijalisti koji se bave ovom temom smatraju da je glavni uzročnik nastanka bola u krstima, odnosno slabinskom predelu kičmenog stuba, upravo modaran način života i rada. Položaj sedenja uopšte nije naivan za našu kičmu i izuzetno opterećuje kičmeni stub. Podsetimo se osnovnog procesa ljudske evolucije, u kome se čovek polako vremenom ispravljao, a sedenje uopšte nije bilo, ako tako možemo da kažemo, po planu.

Kičma je noseća konstrukcija celog našeg tela, a za nju su pričvršćeni glava, rebra, karlične kosti i ramene kosti. Takođe služi i kao prenosni stub nervnog sistema, kroz nju su isprepleteni snopovi živaca, odnosno kičmena moždina. Kičmeni stub čine pršljenovi, krsne i slabinske kosti, tačno izbalansirani i udešeni tako da se savršeno uklapaju. Kičma treba da ima blagu zakrivljenost u obliku latiničnog slova s i sama po sebi je prilično elastiča, ali svaki disbalans može da naruši ravnotežu i izazove bolove. Uzroci bolova u donjem delu leđa su brojni i različiti.

  • Skolioza je nepravilno krivljenje kičme, koje počinje od mladosti. Nepravilno držanje ili neka druga urođena degeneracija koja ga izaziva vrši pritisak na kičmeni stub, izaziva njegovo krivljenje i kasnije uzrokuje bolove. Druge bolesti kičme poput spondolisteze, lumbalne spinalne stenoze i diskus hernije takođe uzrokuju jak bol u leđima.
  • Preterano i nepravilno naprezanje leđa garantovano vodi krstobolji. Načini naprezanja su nepregledni, a na prvom mestu je dugo sedenje u nepravilnom položaju, ali i težak fizički rad, kao što je podizanje jako teških predmeta. Bolovi mogu da se jave iznenadno ili postepeno postajati jači, što je karakteristično za degenerativne promene pršljenova i diskusa koje nastaju tokom dužeg izlaganja kičme i mišića leđa određenom naporu.
  • Gojaznost takođe izaziva bolove u kičmi. Manjak kretanja i dodatni pritisak koji višak kilograma vrši na našu noseću konstrukciju, u kombinaciji sa dugotrajnim sedenjem i nepravilnim držanjem, gotovo sigurno u nekom trenutku može izazvati akutni ili hronični bol u kičmi.
  • Fibromijalgija je oboljenje čiji je glavni simptom osećaj hroničnog difuznog bola duboko u mišićnom i skeletnom sistemu i takođe pogađa kičmu. Ovo stanje je teško utvrditi, jer može da podseća na mnoga druga oboljenja, a karakteristično je po bolovima u zglobovima i mekim tkivima.
  • Bolesti poput artritisa, virusne infekcije i abnormalnosti kičmenog stuba, kao i druga koštana oboljenja takođe mogu da izazovu bolove donjeg dela leđa.
  • Išijas je posebno stanje koje karakteriše probadajući bol u donjem delu kičme, a izaziva ga pritisak diskusa na nerv išijadikus. Bol je često praćen bolovima u natkolenici duž jedne noge do ispod kolena.
  • Traume kičmenog stuba, poput naglih pokreta, kao što je iznenadno kočenje automobila ili naglo saginjanje i slično, takođe mogu da izazovu bol u donjem delu leđa.

Bolovi gornjeg dela kičmenog stuba

Bolovi gornjeg dela kičme se najčešće osećaju u celoj gornjoj polovini leđa, ramenima i vratnim pršljenovima. Uzroci takođe mogu da budu višestruki, a bolovi su najčešće kombinovani i uključuju mišićni i skeletalni bol.

  • Traume poput povreda na treningu ili saobraćajnom udesu izazivaju oštećenja ligamenata i tetiva vratnog dela kičme i mogu da izazovu jake bolove, u zavisnosti od stepena povrede.
  • Nepravilno držanje tela je i ovde jedan od glavnih uzročnika, posebno sedenje i savijanje vrata, odnosno grbljenje leđa i vratnih pršljenova. Tome jako doprinosi i gojaznost, usled koje se vrat prinudno savija na dole, što je dodatno potpomognuto, recimo, radom za računarom i nesvesnom savijanju prema ekranu, sa držanjem vrata u takvom položaju.
  • Stres i emotivni napor uzrokuju napetost i stezanje mišića vratnog i ramenog dela leđa, što je prvenstveno mišićni napor, ali može da bude udružen i sa bolom u kičmenom delu gornjeg predela leđa i vratu.

Lečenje bolova u kičmi

Lečenje bolova u kičmi je jedna od dugo zastupljenih tema među stručnjacima i pacijentima. Kako su uzroci bolova nebrojeni, tako nema ni određenog i adekvatnog univerzalnog leka za lečenje bolova. U većini slučajeva bolovi se javljaju i prolaze spontano, ali se može pomoći u njihovom ublažavanju.

Lečenje obično obuhvata kombinaciju tretmana, uključuje lekove protiv bolova, fizikalnu terapiju, medicinske vežbe i mirovanje. Često se preporučuju elektroterapija, krioterapije i hidroterapija, kao i relaksacione masaže. Kada je reč o bolovima koji su simptom određenih oboljenja, poput recimo artritisa, osteoporoze, fibromijalgije i tako dalje, lečenje je usmereno na terapiju primarne bolesti, dok se za bolove koriste tretmani za ublažavanje tegoba.

  • Pravilno držanje kičme i jačanje mišiće koji drže kičmeni stub su od velikog značaja i za uklanjanje i za prevenciju bolova u kičmi, kako gornjeg tako i lumbalnog dela. Izbegavanje dugotrajnog sedenja, ali i teškog fizičkog rada pomaže oporavak i sprečava javljanje bola.
  • Relaksacija, tople obloge i sve metode koje pomažu opuštanje posebno su delotvorne kada se radi o bolovima u vratu i gornjem delu kičme, jer smanjuju pritisak koji se vrši na zglobove i vratne pršljenove. Lekovi protiv bolova pomažu kod bolova u krstima i gornjem delu leđa, uz tople ili hladne komprese, laganu fizičku aktivnost, poput šetnji ili plivanja.
  • Prevencija bolova je od velike važnosti. Ukoliko bolovi nisu simptom određenog oboljenja, najvažnijeje obratiti pažnju na držanje tela i osvestiti mišiće koji drže kičmeni stub. Održavanje i korekcija telesne težine takođe su od vitalnog značaja i za oporavak i za prevenciju.