Didermal mast spada u kortikosteroide (betametazon) u jedinjenju sa antibiotikom (gentamicinom). Ima upotrebu kod promena na koži kao što su kontaktni dermatitis, atopijski dermatitis, psorijaza isl.

Upotrebljava se u intervalu od jedne do četiri nedelja posle čega se pravi pauza od nedelju dana, pa se ponovo nastavlja u zavisnosti od nastalog problema.

U svom sastavu ima:

Kortikosteroide – to su prirodni hormoni nadbubrežne žlezde koji imaju funkciju u organizmu da razgradjuju belančevine i masti, smanjuju alergijske reakcije a takodje i imaju antistresnu ulogu.

Zbog te svoje sposobnosti da smanjuju alergijsku reakciju se i nalaze u sastavu Didermal masta. Kod velikog unosa kortikosteroida, u organizmu dolazi do rušenja normalnog balansa, što može dovesti do toga da nadbubrežna žlezda prestane sa proizvodnjom i naruši se kompletno stanje organizma. Da bi se to sprečilo, vrši se promena strukture u molekulu pa se može primenjivati na koži radi suzbijanja raznih promena.

Gentamicin – je jedna vrsta antibiotika, nekada su se antibiotici dobijali isključivo iz plesni gljiva i njihova dejstva su bila vrlo ograničena. Gentamici potiče iz porodice aminoglikozida dobijen sintetičkim putem što mu omogućava da u organizmu uništava samo zaražene bakterije a ne i bakterije koje nisu inficiranje, tako da deluje na veliki spektar bakterijskih infekcija ne utičući na normalan rad dobrih bakterija.

Primena Didermal masti

Kontaktni dermatitis – nealergijsko stanje nastalo izlaganjem delova kože jakom uticaju toplote, hemikalija na bazi kiseline, izlaganju UV zracima ili laserskim zracima. To dovodi do oštećenja površinskog dela kože na kom se javljaju crvenilo i plihovi ispunjeni bistrim i vrlo retko gnojnim sadržaje. Takav vid oštećenja se može povući tako što će se koža sama regenerisati. Medjutim, prilikom regeneracije, novi deo kože je nežan, vrlo često otvrdne pa lako puca pri najmanjim pokretima što za posledicu može imati sakupljanje bakterija i izazivanje upalnih procesa. Da bi se proces zarastanja ubrzao, mlada koža zaštitila od pucanja i gljivičnih infekcija, preporučuje se upotreba Diderm kreme sedam dana 3 do 4 puta dnevno.

Hronični nealergijski kontaktni dermatitis – nastaje dugoročnom izlaganju kože hemijskim ili iritativnim stvarima koji se akumuliraju na koži koja gubi svoj zaštitini sloj i dolazi do perutanja, crvenila i ragada. Ovaj dermatitis se veže za ljude koji se bave poslom gde je predvidjena upotreba zaštitne opreme izloženim delovima tela.

Lečenje je slično kao i kod kontaktnog dermatitisa s tim što je oporavak dug i može doći do trenutnog poboljšanja pa ponovo do pogoršanja a nekada su i posledice trajne.

Atopijski dermatitis – u narodu poznat kao ekcem javlja se još u prvoj godini života dece. Ekcem je bolest suve kože. Pojavljuje se u vidu crvenila na koži koje kasnije prerasta u perutanje a zbog svraba dolazi do otvaranja ranica prilikom češanja. Javlja se uglavnom na obrazima, šakama, pregibima,na spoljašnjim stranama ruku i nogu ali i na drugim delovima tela. Veoma je podmukao pa se u nekim slučajevima ne dijagnostikuje na vreme, što može dovesti do nekih infekcija i upala. Kao prevencija nastajanju ekcema je dodatno vlaženje kože, medjutim kada se pojavi, mora se tretirati odgovarajućim mastima, izmedju ostalog i Didermom. Zahvaćena koža se tretira deset dana dva puta dnevno.

Psorijaza – bolest kože koja je u većini slučajeva genetski nasledjena javlja se u bilo kom dobu života a okidači su velika trauma kako fizička tako i nastala virusnim oboljenjem,

Javlja se u vidu malih crvenih zadebljanja koji se ljušte najčešće na laktovima i kolenima a kasnije se šire na ostale delove tela. Nekada može odmah zahvatiti čitave delove tela, lica anekada može biti praćena gnojnim delovima. Psorijaza odlično reaguje na lečenje, ali su ljudi koji je imaju veoma nezadovoljni zbog velikog estetskog uticaja na njihov život a i na činjenicu da je neizlečiva i njeno stanje varira pod uticajem raznih faktora pa je potrebno neprekidno korišćenje terapije do kraja života.