Poremećaj funkcije vida, bez obzira na to u kojoj meri je izražen, veoma je čest zdravstveni problem koji je prisutan ne samo među domaćom, već i među svestkom populacijom. Ovaj problem, zastupljen je u svim socijalnim, odnosno društvenim sredinama i među ljudima oba pola i svih uzrasta.

O tome zašto i na koji način dolazi do poremećaja funkcije vida, kao i o tome na koji način uz pomoć vežbi i malo uloženog truda i vremena sami možete da popravite vid, moći ćete da saznate kroz sadržaj ovog teksta.

Kako i zašto se oštećuje vid?

Između ostalog, pravilna i normalna funkcija vida, direktno je uslovljena pravilnom i normalnom funkcijom mišića koji kontrolišu pomeranje očiju, kao i fokusiranje pogleda na tačke koje se nalaze na određenoj blizini ili daljini.

Međutim, kako usled nepravilnog angažovanja pomenutih mišića, može doći do njihovog slabljenja ili preintezivnog naprezanja, tako se kao posledica takvog trajnog stanja može javiti poremećaj funkcije vida.

Da do poremećaja funkcije vida ne bi došlo, preporučeno je da što više ravnomerno svoj pogled fokusirate na različito udaljene tačke koje su predmet vašeg vizuelnog uočavanja odnosno predmet vašeg posmatranja. Kada se pogled fokusira na upravo opisani način, mišići koji kontrolišu pomeranje očiju i fokusiranje pogleda, neprestano se skupljaju i šire i na taj način normalno obavljaju svoju funkciju, čuvajući tako funkciju vida.

Međutim, kada previše često ili dugo recimo fokusirate isključivo vizuelno uočljive tačke koje su na konstantno istoj udaljenosti od vaših očiju (kada gledate u monitor, čitate knjigu, ili gledate u ekran televizora ili mobilnog telefona), dolazi do nepravilnog ritma u radu mišića i kao posledica toga javlja se ili prezategnutost (napetost) ili opuštenost očnih mišića. Tako nešto uzrokuje problem koji se opisuje kao poremećaj vida.

Simptomi koji ukazuju na poremećaj vida:

Simptomi koji ukazuju na poremećaj vida su brojni i međusobno se vrlo razlikuju. Manifestuju se kroz pojavu zamućenosti pogleda i gubitka sposobnosti da izoštreno i precizno uočite tačku koja je predmet vašeg posmatranja. U zavisnosti od oblika poremećaja vida, nekada je ta tačka manje, a nekada više udaljena od očiju.

Takođe, simptomi koji ukazuju na poremećaj vida su i pojava napetosti u očima u toku čitanja, pojava migrene ili glavobolje koja je takođe povezana sa očnom regijom glave ili sa momentom naprezanja očiju, pojava osetljivosti na svetlost ili pojava iracionalnih svetlećih iskrica pred očima, nakon dužeg čitanja.

Kako popraviti vid?

Prema tvrdnjama oftalmologa, postoje vežbe koje vam i bez njihovog nadzora mogu pomoći da sami i u kućnom ambijentu popravite svoj vid.
Evo o kakvim je vežbama reč:

– Vežba broj 1:

Zatvorite oči, a zatim ne podižući kapke pomerajte oči naizmenično gore dole sve dok 10 puta ne pogledate gore i 10 puta dole. Kada ste to uradili i dalje ne podižući kapke pomerajte oči levo desno sve dok ih ne pomerite 10 puta u jednom i 10 puta u drugom pravcu. Kada ste i to uradili i dalje ne podižući kapke kružite očima najpre 10 puta u smeru kretanja kazaljke sata, a zatim još 10 puta u suprotnom smeru od smera kretanja kazaljke sata.

– Vežba broj 2:

Ukoliko imate pristup direktnom izvoru sunčevih zraka, zatvorite oči i nekoliko minuta tako zatvorenih očiju “gledajte” prema suncu. Dok to radite, ispred očiju, na razdaljini od oko 20 centimetara, stavite dlanove i pomerajte ih istovremeno, ali u suprotnom smeru (jedan dlan treba da vam se kreće na dole, a drugi dlan na gore). Dok to radite, bez obzira što to “posmatrate” zatvorenih očiju, uspećete da primetite kretanje dlanova. Na taj način, opustićete očne mišiće i smanjićete osetljivost očiju na sunce.

Ukoliko nemate pristup direktnom izvoru sunčevih zraka, ovu vežbu možete na identičan način izvoditi ispred svetlosti lampe.

– Vežba broj 3:

Ova vežba je krajnje jednostavna, ali je u kombinaciji sa ostalim vežbama izuzetno efikasna. Sve što je potrebno, jeste da minut do dva neprestano i što brže trepljete.

– Vežba broj 4:

Nežno prislanjajući dlan na kapak, najpre zatvorite jedno oko. Dok vam je jedno oko zatvoreno, dlan ruke koja vam je slobodna ispružite ispred oka koje vam je otvoreno. Zatim, tako ispružen dlan približavajte polako prema oku, držeći fokus pogleda u jednoj istoj tački. Kada više ne budete mogli da održite fokus pogleda jer vam je dlan suviše blizu, polako sve dok možete udaljavajte dlan i dalje zadržavajući fokus u jednoj tački. Na kraju, na isti način sve to ponovite sa drugim okom.

– Vežba broj 5:

Uspravite kažiprst i postavite ga na oko 20 centimetara ispred očiju. Zatim, kažiprstom u vazduhu iscrtavajte brojeve ili slova i to najpre sporo, a zatim sve brže, neprekidno prateći svaki pokret pogledom.

Ove vežbe, radite svakodnevno, sve dok ne primetite poboljšanje svoje očne funkcije. Prvo što će vam ukazati da su vežbe efikasne, jeste to što će se povući sekundarni simptomi oslabljenog vida, a to su glavobolja u regiji očiju, kao i stvaranje zamora prilikom čitanja.