Za početak, da ne bi došlo do zabune, moramo nagovestiti da u tekstu koji sledi nećemo govoriti o gojaznosti i masnom tkivu koje nastaje kao posledica prekomerne ishrane tj prejedanja i konzumiranja nezdravih vrsta namirnica, fizičke neaktivnosti ili kakvog drugog uzroka, već o potkožnim ili unutarnjim nakupinama masnog tkiva u vidu benignih tumora, još uvek nejasne etiologije.
Masno tkivo koje se kod ljudi u najvećem broju slučajeva pojavljuje kao potkožna izraslina, a može se pojaviti kod oba pola kao i kod svih osoba, bez obzira na uzrast, i predstavljati prevashodno estetski problem za čoveka, medicinski/stručno naziva se lipom.
Šta su lipomi?
Lipomi jesu benigni tumori vezivnog (masnog) tkiva. Smatra se da čine 1% svih benignih tumora uopšte i da se kao takvi svrstavaju u najčešće benigne tumore. Ono što je njihova glavna tj najvažnija karakteristika jeste da lipomi nemaju svojstvo maligne alteracije, te je glavni problem koji oni sa sobom nose prevashodno estetske prirode.
Lipome je poželjno razlikovati od ateroma, koji takođe predstavljaju nakupinu loja, tj masti, ali jasno ograničenu kakvom kapsulom, dok lipomi nisu inkapsulirani i nejasno su ograničeni od okolnog tkiva, što može biti i otežavajuća okolnost zbog toga što prilikom njihovog hirurškog odstranjivanja može doći do pojave ostataka rezidualnog tkiva i ponovne pojave tumora.
Lokalizacija i prevalneca lipoma
Još uvek nije u potpunosti jasno zašto dolazi do pojave ove vrste tumorskih promena. Uzroci su praktično još uvek nedovoljno poznati, pa zbog toga kažemo da je uzrok idiopatski.
Mada, sve češće se postavlja pitanje i sumnja na mogućnost postojanja traume, pa čak i one minimalnog intenziteta, kao potencijalnog uzročnika ovih promena.
Takođe, istraživanja su pokazala i postojanje genetske predispozicije za nastanak ove „bolesti“. Naime, smatra se da kod pojedinih osoba koje imaju naslednu, tj genetsku predispoziciju dolazi do određenih poremećaja na nivou hromozoma broj 12, te tako dolazi do stvaranja većeg broja lipoma koje se stručno nazivaju lipomatoze. Pokazano je da se lipomatoze češće javljaju kod osoba ženskog pola.
Iako su najčešće lokalizovani u potkožnom tkivu, lipomi se mogu naći i na drugim organskim sistemima kakvi su npr gastrointestinalni trakt (jednjak, želudac, crevo), ili bilo koji drugi organ ili organski sistem kakvi su pankreas, sistem organa za disanje, pljuvačne žlezde, materica, jajnici, štitna žlezda, srce, mišići (miolipom), krvni sudovi (angiolipom) i drugi organi.
Dakle, kao što smo već i pomenuli, lipomi su zastupljeni u oko 1% opšte populacije, najčešće kod osoba srednjeg životnog doba (40-60 godina), ali i kod dece i mladih. Gore pomenuti procenat, odnosi se pre svega na tumore lokalizovane u potkožnom tkivu, dok ukoliko govorimo o lipomima koji se mogu naći i na drugim organima i organskim sistemima, taj procenat raste na čak 16%.
Ono što je dobro da znamo jeste i da nastanak lipoma nije ni u kakvoj vezi sa nivoom holesterola i triglicerida u krvi, niti je posledica držanja ma kakvih dijeta.
Kako se lipomi manifestuju?
U velikom broju slučajeva lipomi su gotovo potpuno asimptomatski.
Ukoliko je u pitanju potkožno masno tkivo lokalizovano na vratu, predelu trupa, leđa, ramena, udova, uglavnom se manifestuju tj pipaju kao manje kuglice koje zapravo predstavljaju nejasno ograničene skupine masnog tkiva, mekane i bezbolne, pokretne na dodir (tj nisu fiksirane za okolna tkiva). Upravo se te neograničene masne ćelije neprestano množe i uvećavaju, spajaju, te dovode do povećanja „kuglice“ masnog tkiva ispod kože. Ipak, jedna od glavnih karakteristika je i njihov spor rast.
Koža ispod koje se nalazi tj ispod koje je lokalizovana masna nakupina jeste normalnog izgleda i boje.
Ipak, ukoliko se lipomi razviju u disajnim putevima, oni mogu dovesti do i te kako ozbiljnih problema poput otežanog disanja, pa i do ozbiljnih gušenja ukoliko njihov prešnih dostigne velike razmere.
Ukoliko bi se našli na nekom od delova gastrointestinalnog trakte kakvi su na primer jednjak, creva, želudac, u tom slučaju mogu dovesti do bolnog i otežanog gutanja (odynofagia i dysfagia) kao i do povraćanja, pojave gorušice i brojnih drugih zdravstvenih tegoba.
U slučaju pojave lipoma na crevnom traktu, moguće su tegobe u vidu uklještenja, tzv intususepcije, zatim uvrtanja, krvarenja creva, ileusa, a samim tim i otežanog ili pak onemogućenog funkcionisanja probavnog trakta.
Dijagnoza lipoma
Dijagnoza lipoma postavlja se na osnovu pre svega anamnestičkih podataka i detaljnog kliničkog pregleda pacijenta.
U anamnezi dobijamo podatke o vremenu pojave promena, o tome da li je promena vremenom rasla, da li stvara tegobe, tj da li je bolna, da li pacijent ima kakve tegobe na nivou nekog unutarnjeg sistema organa koji bi po pravilu trebalo nadalje detaljno ispitati.
Kliničkim pregledom se najpre može uočiti veličina lipoma. Kako su to skupine masnog tkiva, one mogu biti veličine od svega nekoliko milimetara, kada bivaju praktično neprimetne, pa sve do promera od 2-5 cm, kada su jasno uočljive i predstavljaju veliki estetski, ali i psihološki problem, naročito ako su zastupljene u većem broju (u vidu lipomatoza).
Konačnu dijagnozu pak dobijamo histopatološkim pregledom uzorka masnog tkiva dobijenog biopsijom tkiva ili pregledom uzorka dobijenog resekcijom tumora nakon operativnog lečenja.
Ukoliko se radi o lokalizaciji tumora na unutrašnjim organima, u dijagnostičke svrhe moguće je koristiti ultrazvučne preglede abdomena, srca i mekih tkiva, zatim tu su i dijagnostika CT (kompjuterizovana tomografija) i NMR (nuklearna magnetna rezonanca), kao i endoskopski pregledi poput gastroskopije i kolonoskopije koje su dobre i kao dijagnostičke ali i kao operabilne metode jer omogućavaju uzimanje uzoraka tkiva biopsijom za HP (histopatološku) analizu kao i njihovo kompletno uklanjanje.
Lečenje lipoma
Hirurško odstranjivanje ove vrste benignih promena se preporučuje ukoliko je njihov prečnik veći od 5 cm, ukoliko stvaraju kakve tegobe pacijentu poput bola, otežanog disanja, gutanja, pritiskaju okolne organe ili su pak izrazit estetski ili psihološki problem.
Takva vrsta intervencije kakvo je hirurško odstranjivanje tumorskog potkožnog tkiva radi se pod lokalnom, regionalnom anestezijom, ambulantno, traje jako kratko i pacijent ubrzo biva pušten na kućno lečenje.
Ukoliko su tumori lokalizovani na unutrašnjim organima, moguće je istovremeno primeniti endoskopski pristup, naravno i kao dijagnostičku i kao hiruršku proceduru.
Lipom koji se šalje na HP analizu jeste masno tkivo žute boje i liči na zrelo masno tkivo odrasle osobe. Tipično za lipom jeste da je izgrađen od zrelih masnih ćelija takozvanih adipocita koji se od normalnih adipocita ipak razlikuju po kakvim biohemijskim karakteristikama. Naime u ovim adipocitima, smatra se, postoji povećan nivo enzima lipoproteina lipaze. Ponekad, masno tkivo može da sadrži i delove koštanog tkiva pa tada govorimo o osteolipomu, delove hrskavice, kada govorimo o hondrolipomu, vezivnog ili kakvog drugog tkiva – fibrolipomi ili miksolipomi.
Komplikacije nakon odstranjenja lipoma
Ono što je možda jedna od najznačajnijih komplikacija nakon hirurškog uklanjanja lipoma, jeste njihovo ponovno pojavljivanje, tj pojava recidiva, pre svega zbog toga što je u pitanju nejasno ograničeno tkivo, te se prilikom odstranjenja ponekad ne ukloni svo tkivo i ono ponovo može da se namnoži i napravi novu nakupinu. Eventualno, mada jako retko moguće su pojave infekcije nakon intervencije, te se u tim slučajevima preporučuje upotreba antibiotika.