Srce je najbitniji organ u našem telu, on je mišić veličine vaše šake, težina mu varira od 300 do 350 grama a kroz njega protekne 5 do 6 litara krvi, nalazi se u središnjem delu grudnog koša, tačno iza grudne kosti između levog i desnog plućnog krila. Isprepletan je arterijama i venama kojima usisava i ispumpava krv.

Ono radi bez naše volje, njegovo pulsiranje kontroliše autonomni nervni sistem. Izgrađen je od glatkih mišića, a oko njega se obavija membrana koja ga čuva od ostalih organa i zove se plućna maramica. Pošto srce stalno pulsira, on svojim kontrakcijama omogućava da krv stalno struji kroz celo naše telo. Omogućava stalni protok krvi kroz cirkulacioni sistem a omogućava razmenu materija u raznim tkivima. Srce ima dve polovine, levu i desnu, koje odvaja mišićna pregrada, a srčanu levu i desnu komoru i pretkomoru dele razni otvori koji sa svojim zaliscima zabranjuju vraćanje krvi u pretkomoru.

Simbol srca

Od davnih vremena srce se smatra plemenitim organom za kojim se vezuju razna verovanja i mitovi i magije. Verovalo se da je ono osnovna metafora za samilost, nemilosrdnost, ljubav, strast, i drugih emotivnih karaktera.
Svako uzbuđenje menja ritam srca i njegovu jačinu u otkucajima, i ono nikad ne prestaje da radi sve dok smo živi, zato se verovalo da je smešteno na posebnom mestu u telu. Srce se kroz vekove povezuje s raznim žrtvenim običajima.

Najstarija rasprava  o njemu potiče još iz staroegipatskog perioda i Ebersovog rukopisa iz 16. veka pre nove ere.
Egipćani su verovali da srce predstavlja centar duhovnosti. Verovali su da u njemu postoji nevidljiva i neopipljiva toplota, verovali su da ono greje krv. Aristotel je verovao da je srce centar mišljenja, sećanja i volje.

Svima je poznato kako izgleda simbol srca i svi smo ga bar jednom u životu skicirali, najuže se povezuje s ljubavi i mnogo je značajan zaljubljenima širom sveta. Simbol srca je pronalažen na kovanicama Rimskog carstva a direktno je označavao seme biljke silphium

Otkucaji srca

Krv stalno struji kroz naše telo, teče kroz razne krve sudove našeg tela, ceo taj proces se odvija pomoću srca. Ono radi kao usisivač a kao i ispumpavač, ono uvuče u sebe krv čitavog tela, skupi se, stegne i odmah šalje krv u pluća kako bi se prečistila i uzela kiseonik.

Kada to odradi opet usisava krv u sebe i šalje ga kroz arterijske krvne sudove iz kojih se hrani ceo naš organizam. Trenutak kada se krv pošalje u atrteriju stvori se krvni pritisak, koji se oseća kao udar, koji nazivamo puls tj otkucaj srca. Sam taj puls se stvara grčenjem srca, jednim njegovim pokretom. Tako da u jednom minutu možemo izbrojati koliko srčanih otkucaja imamo, tj kakav nam je rad srca.

Tim brojanjem srčanog rada nam omogućava da saznamo kako nam radi srce, usporeno ili ubrzano.

Normalan rad srca

Koliki je broj otkucaja vašeg srca dok mirujete može biti od velikog začaja. Ta brojka može da vam pokaže kolika je vaša utreniranost organizma, akutna kao i hronična stanja. Ljudi koji se ne bave sportom imaju između 60 i 80 otkucaja srca u minuti. Pravilo je uvek isto, sve dok vam je srce u dobroj formi puls će vam biti mirniji, a srce je efikasno pri svom radu.

Puls u apsolutnom mirovanju vam pokazuje kakva vam je kondicija, on se meri obično odmah nakon buđenja, tada je puls najniži. Oni koji ne treniraju, je puls obično oko 60 otkucaja, dok je kod onih koji treniraju nešto manji, oko 50 otkucaja.

Puls tokom dnevnog mirovanja, meri se u toku dana dok se ne obavljaju fizičke aktivnosti,jeste oko 70 otkucaja.

Maksimalan puls je individualna i menja se tokom godina, on se meri pomoćnu testova koji pokazuju koliko vam je srce opterećeno, i to kod lekara.

Ukoliko je puls pri mirovanju niži od 60 a veći od 80, to je znak da sa srcem nešto nije u redu.

Kod dece je normalno da im srca rade malo brže, nasuprot starijim ljudima kod kojih je otkucaj sporiji s godinama.

Otkucaj srca pri naporu

Kada naprežete svoje telo srce će automatski brže početi da radi. Koliko će tačan otkucaj srca biti dok ste u aktivnom stanju sve zavisi od starosne dobi, zdravlja organizma, a i inteziteta aktivnosti koju obavljate.

Maksimalan puls je pojam koji podrazumeva najveći puls koji neko može imati.
Taj maksimalan puls se ne može promeniti s aktivnošću koju obavljate jer se on genetski određuje, i smanjuje starenjem.

Umerena aktivnost, daće rezultat oko 120 i 130 otkucaja u minutu, a li osobe koje treniraju svakodnevno imaće manji broj otkucaja srca pri aktivnosti jer im je srce više izvežbano i naviknuto na napore. Zato osobe koje nisu fizički redovno aktivne imaju veći puls.

Bitno je znati da osobe koje su rođene isti dan, u isto vreme pa čak da su i istog pola, neće imati identičan broj otkucaja srca, sve je do kondicije ili genetskih faktora, zdravlja organizma.

Ljudi koji imaju iubrzan rad scra, trebali bi da izbegavaju sunce tokom najtoplijeg dela dana, da se konsultuju s lekarom pre nego što se odluče za neki sport, ne smeju da puše i treba da piju dosta tečnosti tokom dana.

Uzroci različitog otkucaja srca

Sindrom sportskog srca:

nastaje kod osoba koje su pod stalnim fizičkim naporom. Tada srce postaje istrenirano pa ima manje otkucaje. Brojka može biti i do 35 otkucaja.

Hipotireoza:

Ovde je već roblem u radu štitne žlezde, ona izaziva promene u celom organizmu, metabolizmu, i usporava rad srca.

Uzimanje neadekvatnih lekova:

Uvek se obratite lekaru pre odluke da uzmete neki lek.

Razlozi za ubrzan rad:

• izloženost visokim temperaturama, izloženost stresu, osećajima straha,  ljutnje, uzbuđenosti
• prisustvo neke bolesti srca, anemija, peveliki višak kilograma tj gojaznost

Merenje:

Pronađite puls na unutrašnoj strani podlaktice, iznad šake, dužinom kosti koja ide u pravcu palca. Tu se nalazi arterija. Ili korišćenjem pulsimetra