Uprkos tome što za lavandu postoji ustaljeno pravilo da je u pitanju mediteranska biljka, ona se danas gaji i u velikom broju zemalja širom Evrope, počev od Engleske i Francuske, preko Mađarske i Bugarske, pa sve do Hrvatske i naše zemlje.

Istorijat lavande

Lavanda je (sa svojih više od 30 vrsta i preko 200 podvrsta) biljka koja raste u obliku žbuna, tj manjeg grma, a čija istorija i poreklo datiraju već 2500 godina unazad gde se ona gajila na prostorima stare Grčke.

Legende o značaju ove poludrvenaste zimzelene aromatične biljke potiču još iz vremena vladavine Cezara, koga je, kako predanje kaže, Kleopatra zavela baš uz pomoć lavandine vodice.

Ovaj cvet nevinosti, kako su je svojevremeno nazivali, Stari Rimljani su koristili u vidu eteričnih ulja koja su dodavali svojim kupkama, dok su pripadnici prvih hrišćanskih zajednica kačili vrećice punjene lavandom ispred ulaza u svoj dom, jer su verovali da tako teraju zlo i demone.

Danas, lavanda se koristi u medicini, kulinarstvu, kozmetičkoj industriji i to u vidu sapuna, ulja, vodice, jastučića i raznih drugih oblika za višestruku ljudsku namenu.

Sadnice i sadnja lavande

Prava lavanda (Lavanda angustifolia Vera) jeste višegodišnja biljka koja raste u obliku grma visine između 50 i 80 cm, a promera između 80 i 120 cm.

Pored prave, postoji i takozvana Hibridna lavanda (Lavandin – Lavandula x intermedia), koja je nešto zbijenija, i ide u visinu i do 100 cm, sa veoma razgranatim cvetnim stabljikama.

Zbog njene prijatne i opuštajuće arome ali i veoma lepe ljubičaste boje cvetova, mnogi se odlučuju da u svom vrtu zasade pokoji žbun ili pak kakvu onižu lavandinu živu ogradu.

Smatra se da lavanda nije preterano zahtevna biljka za uzgoj, i da se kao takva svakako može uzgajati i u našim krajevima. Cena sadnice najčešće uzgajane sorte lavande na našim prostorima prelepog mirisa i divne opuštajuče ljubičaste boje – Lavanda angustifolia Vera, iznosi oko 200-250 dinara.

Sadnice lavande uspevaju na nadmorskim visinama do 1700 metara. Prilikom sadnje, razmak među sadnicama mora biti oko 40 cm, dok razmak između redova ide i do 1,5 m. Potrebno je znati i da je najbolji period za sadnju lavande na našim prostorima proleće, tj period aprila ili maja, mada se ona može saditi i u jesen.

Uslovi za pravilan uzgoj lavande

Kako smo već i pomenuli, lavanda dobro podnosi naše klimatske uslove, te se može gajiti i u našoj zemlji.

Lavanda pre svega voli sunce i za svoj pravilan rast zahteva dosta sunca. Ne voli senovita mesta, pa zato izbegavajte sadnju ispod kakvog grmlja ili drveća. Veoma je otporna i na sušu, ali i na hladnoću.

Kada je u pitanju zemljište, veoma je bitno da ono bude propusno, tj dobro drenirano, dok bi vlažna zemljišta trebalo izbegavati. Nakon sadnje ona se može zalivati, ali zimi to nikako ne treba činiti, jer postoji opasnost da koren smrzne. Zato je najbolje da je zemlja zimi suva i tada lavanda može podneti i temperature do -20 ˚C.

Ukoliko se pak odlučite da lavandu posadite u saksiji, obezbedite joj dosta prostora, minimum 8h sunca dnevno, i bogato hranljivu zemlju sa dobrim drenažnim sistemom. Zemlja takođe ne sme biti kisela.

Da vi vaša lavanda imala lep izgled i što duži vek, morate se o njoj i starati na adekvatan način. Veoma je bitno redovno i pravilno je orezivati i oblikovati, šišati grm lavande nakon svakog cvetanja, što podrazumeva skraćivanje krošnje za oko 10-15 cm, zavisno od dužine cvetnih stabljika koje se otklanjaju u celosti. Đubrenje i okopavanje tla je takođe veoma važno kako bi vaš prinos bio što bolji i zdraviji.

Lavanda u medicini

Ova aromatična biljka svojim karakterističnim mirisom deluje tako što opušta, umiruje i relaksira organizam u celosti. Bilo da je uzgajate u svom vrtu, saksiji, ili ste pak nabavili za sebe par mirišljavih vrećica, ulje, ili pak jastuk od lavande, budite sigurni da će maksimalno relaksirati vaše telo i vaša čula i otkloniti bilo kakvu vrstu napetosti i stresa.

Idealna je za ublažavanje simptoma glavobolje kao i za otklanjanje nesanice i upravo se iz tih razloga mnogi proizvođači danas utrkuju u usavršavanju svojih proizvoda za kupanje, masažu ili pak za bolji san.

Cvet lavande koristi se obično i kao lek protiv prehlade, kod bolesti gornjih disajnih puteva. Takođe on deluje protiv tegoba u želucu, ali i drugim delovima probavnog sistema i to prvenstveno ukoliko se unosi u vidu lavandinog čaja.

Čaj dobijate tako što dve kašičice sušene lavande prelijete sa 2 dl provrele vode i ostavite da stoji 10ak minuta.

Eterično ulje lavande dobija se procesom destilacije i idealno je za opuštanje, za negu kože, za zarastanje opekotina, rana, ali i kod ujeda insekata, gljivičnih bolesti, akni.

Od lavande je moguće sačiniti i veoma lekovito sirće, koje će vam pomoći u otklanjanju glavobolje. U te svrhe vam je potrebno 30 grama suvih cvetova lavande i 1l jabukovog sirćeta. Nakon nedelju dana stajanja smeše ovih sastojaka, procedite sirće i dobili ste lek za glavobolju kojim natapate gazu i stavljate je na čelo.

Lavanda u kulinarstvu

U kulinarstvu se lavanda može koristiti na razne načine. Cvet lavande koji je prijatnog i nežnog mirisa, ali i boje, može poslužiti kao aroma i dekoracija brojnim jelima, bilo da su u pitanju slana jela, kakav je recimo roštilj, ili kakve poslastice kakvi su razni sladoledi, kremovi ili kolači.

Isplativost uzgoja lavande

Što se isplativosti sadnje lavande tiče, smatra se da se u prvoj godini ne može očekivati kakav bolji prinos, u drugoj se očekuje 30-50%, dok u trećoj godini isplativost zasada u potpunosti dolazi do izražaja.

Proizvod koji donosi najbolju zaradu kod uzgoja jeste eterično ulje lavande.