Krv, dragocena tečnost od koje život znači, sastoji se od mnogih važnih elemenata, čija količina i koncentracija određuju njen kvalitet i zdravlje. Održavanje optimalnog balansa svih korisnih materija u sastavu krvi je od vitalnog značaja za zdravlje. Redovna kontrola krvne slike i urina daju nam uvid u naše zdravstveno stanje, omogućuju prevenciju svih oboljenja i upućuju nas kako da negujemo svoj organizam.

Jedan od važnih sastojaka krvi je hemoglobin. Njegove vrednosti govore o kvalitetu naše krvi, a njegovo prisustvo u urinu može da ukazuje na određene poremećaje, budući da u normalnom nalazu hemoglobin ne bi trebalo da se nalazi u mokraći.

Šta je hemoglobin u krvi?

Hemoglobin je jedan od esencijalnih sastojaka krvi. To je metaloprotein koji čini sastavni deo eritrocita, crvenih krvnih zrnaca. U organizam ga unosimo putem gvožđa, čiji je on protein. Kada konzumiramo namirnice bogate gvožđem, obogaćujemo i našu krv hemoglobinom.

Uloga hemoglobina u krvi je vezivanje i prenos kiseonika od pluća do svih centralnih i perifernih organa. Tu spadaju i vitalni organi, srce i mozak. Osim vezivanja kiseonika, hemoglobin u istom procesu učestvuje u izbacivanju ugljendioksoda iz organizma. Bez dovoljne količine hemoglobina u krvi se ne može uspostaviti pravilna razmena gasova u organizmu, koja je neophodna za život.

Prisustvo hemoglobina u urinu

Pojava koncentracije hemoglobina u urinu je stanje pri kome se uočavaju abnormalno visoke količine ovog elementa ovog elementa u mokraći. Ta pojava se naziva hemoglobinurija i važno je da je odmah razdvojimo od pojave pod nazivom hematurija. Za razliku od hemoglobinurije, droga pojava se odnosi na prisustvo krvi u mokraći, odnosno pojavu krvarenja, koja najčešće potiče od oboljenja urinarnog sistema.

Hemoglobinurija je veoma retko zdravstveno stanje. Najčešće se manifestuje kao paroksizmalna noćna hemoglobinurija, odnosno, uočava se posle spavanja. Medicini nije u potpunosti jasan mehanizam nastanka ove bolesti, ali se zna da je povećana koncentracija hemoglobina u mokraći uzrokovana raspadanjem eritrocita, usled nedostatka acetil holinesteraze u ovim ćelijama, koji poveava njihovu osetljivost.

Ovo oboljenje je okarakterisano brojnim simptomima i često liči na neka druga oboljenja. Najčešće oboljenju prethode infekcija, operacija, veliki stres ili zamaranje.

• Tamno obojen urin, posebno nakon buđenja.
• Anemija praćena bledilom, malaksalošću, brzim zamaranjem i lupanjem srca.
• Bolovi u stomaku, glavobolja, bolovi u grudima i otežano gutanje.
• Uvećanje jetre i slezine.
• Tromboza vena na netipičnim lokacijama.
• Tromboza krvnih sudova u potkožnom tkivu.
• Impotencija kod muškaraca.

Prognoza i lečenje

Ovo je oboljenje koje ima ozbiljnu prognozu i nekad zahteva bolničko lečenje. Karakteriše ga progresivna anemija, a intravaskularne tromboze mogu dovesti i do smrti bolesnika. Jedan od najtežih ishoda oboljenja je prelazak u mijeloblastnu leukemiju. Hemoglobinurija je, na sreću, izuzetno retka bolest, a postoje i slučajevi spontanog izlečenja.

U lečenju hemoglobinurije se rutinski prepisuju preparati gvožđa, a u slučaju agresivnih anemija se praktikuje i transfuzije eritrocita. U terapiju se uključuju i određene vrste kortikosteroida, sa ciljem da se spreči razlaganje eritrocita.

Kod tromboza, naročito kada su u pitanju hepatične vene, pacijenti se leče u bolničkim uslovima i daju se antikoagulasni. U nekim slučajevima se primenjuje transplatacija koštane srži, a u obzir dolaze i biološki lekovi poput antagonista komplemenata. Ne postoji adekvatna i precizna terapija, pošto se ovom oboljenju ne zna tačan uzrok.