Ovulacija je deo normalnog menstrualnog ciklusa. U ovom procesu dolazi do oslobađanja zrele jajne ćelije u jajnicima, koja ih napušta i odlazi u trbušnu duplju, pa u jajovode.

Tokom putovanja jajovodima do materice i u materici moguće je oplođenje. Ukoliko se oplođenje ne desi, jajna ćelija odumire i izlučuje se zajedno sa endometrijumom (sluzokožom materice). Ovo se ispoljava u vidu krvarenja, koje se naziva menstruacija.

Ovulacija kao centralni deo menstrualnog ciklusa

Mentrualni ciklus se meri od prvog dana krvarenja do prvog dana sledećeg menstrualnog krvarenja. Kod većine žena normalni menstrualni  ciklus traje između 28 i 32 dana, mada mnoge žene mogu imati kraći ili duži ciklus (trajanje od 24 do 35 dana se smatra normalnim).

Ovulacija je deo ciklusa koji se događa svakog meseca i u tom periodu jajna ćelija je spremna za oplodnju. Međutim, spermatozoidi u ženskim polnim organima mogu preživeti  znatno duže, čak tri do šest dana, što znači da ako nastupi polni odnos, oplođenje je moguće i nekoliko dana pre ovulacije. Zato je predviđanje ovulacije vrlo važan korak, kojim se određuje hoće li doći do trudnoće ili pomoću koga se može sprečiti neželjena trudnoća. Međutim, ovaj postupak nije uvek jednostavan. On zahteva kako poznavanje osnovnih načela menstrualnog ciklusa, tako i praćenje promena u telu žene, koje mogu biti znak ovulacije.

Kada dolazi do ovulacije?

Ovulacija generalno nastupa 14 dana pre sledećeg menstrualnog krvarenja. Može varirati od 10 do 16 dana, u zavisnosti od dužine trajanja druge faze menstrualnog ciklusa (tzv. luteinska ili sekrecijska faza). Tokom trajanja prosečnog menstrualnog ciklusa od 28 dana, ovulacija se obično događa  između 13. i 15. dana, računajući vreme od prvog dana ciklusa, odnosno od prvog dana menstrualnog krvarenja.

Međutim, većina žena nema pravilne menstrualne cikluse, a u slučaju da ih ima, ponekad može doći do nekih nepravilnosti, usled kojih se ovulacija odlaže. Upravo zbog ovakvih varijacija od ciklusa do ciklusa ne može se ustanoviti jednostavna matematička formula za tačno određivanje vremena ovulacije. Zato je vrlo važno koristiti metode za predviđanje početka ovulacije. U nastavku teksta ćemo saznati koje su.

Metode predviđanja ovulacije

1.Vođenje kalendara menstruacije

U slučaju pravilnog menstrualnog ciklusa, ovulaciju možemo predvideti već prvog dana ciklusa i/ili 12.-16. dana pre sledećeg menstrualnog krvarenja. To je vreme fertilnog prozora, u kome obično dolazi do porasta libida, zbog čega su polni odnosi češći i tada može doći do trudnoće. Ako beležite i pratite svoj menstrualni ciklus nekoliko meseci, saznaćete šta je pravilni ciklus za vas i takođe ćete moći precizno da predvidite vreme ovuliranja. Međutim, ukoliko su vam menstrualni ciklusi nepravilni, moraćete da koristite druge metode za predviđanje ovulacije.

2. Osluškivanje tela

Vaše telo može slati signale da je nastupila ovulacija, najčešće u obliku bolova ili grčeva u donjem delu trbuha. Ovi bolovi su obično  lokalizovani, odnosno, nastupaju na strani na kojoj ćete ovulirati. Takođe, u vreme ovulacije se može pojaviti oskudno krvarenje. U tom periodu raste polni  nagon, zahvaljujući porastu testosterona od 30%, usled čega ženski libido raste za vreme ovulacije. Različiti faktori kao što su prekomerni stres, depresivno raspoloženje ili uzimanje različitih lekova mogu imati negativan uticaj na porast libida. Kod nekih žena se javlja napetost u dojkama neposredno pre ovulacije. Ovo se dešava kao rezultat uticaja hormona koji pripremaju organizam za eventualnu trudnoću.

3. Merenje bazalne telesne temperature

Merenje bazalne telesne temperature za vreme nekoliko menstrualnih ciklusa pomaže u predviđanju ovulacije. Bazalna telesna temperatura se meri svako jutro pre ustajanja, nakon bar četiri ili više sati spavanja. Ona se menja u skladu sa hormonalnim promenama do kojih dolazi tokom menstrualnog ciklusa. U prvoj fazi ciklusa dominira hormon estrogen, dok je u drugoj  fazi (posle ovulacije) dominantan progesteron. Progesteron povećava telesnu temperaturu i priprema matericu da prihvati oplođenu jajnu ćeliju. To znači da će vaša bazalna telesna temperatura dramatično porasti (otprilike za pola stepeni) čim dođe do ovulacije. Treba da znate da je bazalnu telesnu temperaturu potrebno beležiti nekoliko meseci kako biste što tačnije uspeli da odredite vreme ovulacije.

4. Beleženje promena na vratu materice

Ovulacija nije sasvim skriven proces. Čim telo oseti nastupanje hormonskih promena koje javljaju da će jajna ćelija biti otpuštena iz jajnika, dolazi do promena koje će omogućiti brojnim spermatozoidima njihovo kretanje, od kojih će samo jedan oploditi jajnu ćeliju. Nastupanjem ovulacije dolazi do promene u poziciji i izgledu vrata materice. Na početku menstrualnog ciklusa vrat materice je tvrd i zatvoren, dok približavanjem ovulacije postaje mekši i otvoreniji, kako bi spermatozoidi lakše prošli. Neke žene lakše primete ove promene, dok drugima treba više vremena.

Još jedan znak pomoću koga možete predvideti ovulaciju  je procena količine i konzistencije cervikalne sluzi. Neposredno posle menstrualnog krvarenja cervikalna sluz je vrlo oskudna. S napredovanjem ciklusa, količina sluzi se povećava i ona postaje obilna, viskozna i rastegljiva. Nakon ovulacije količina cervikalne sluzi se ponovo smanjuje.

5. Testovi za predviđanje ovulacije

Pored prethodno navedenih metoda, postoje i razni testovi za predviđanje ovulacije. Oni mogu ukazati na ovulaciju 12-24 sata pre same ovulacije određivanjem nivoa luteinizirajućeg hormona (LH), čiji nagli porast u sredini ciklusa signalizira nastupajuću ovulaciju. Jednostavnim mokrenjem na test-traku možete videti da li će ovulacija nastupiti ili ne. Ovulacija se može predvideti i pod mikroskopom, iz uzorka sline, pa ukoliko iz pomenutog uzorka pod mikroskopom ugledamo tzv. fenomen paprati, to je gotovo pouzdan znak da je došlo do porasta nivoa LH, do kojeg dolazi 24-48 sati pre ovulacije.